• А
  • Б
  • В
  • Г
  • Д
  • Е
  • Ж
  • З
  • И
  • К
  • Л
  • М
  • Н
  • О
  • П
  • Р
  • С
  • Т
  • У
  • Ф
  • Х
  • Ц
  • Ч
  • Ш
  • Э
  • Ю
  • Я
  • A
  • B
  • C
  • D
  • E
  • F
  • G
  • H
  • I
  • J
  • K
  • L
  • M
  • N
  • O
  • P
  • Q
  • R
  • S
  • T
  • U
  • V
  • W
  • X
  • Y
  • Z
  • #
  • Текст песни Кирилл Волошин - Харуки Мураками - В год спагетти

    Просмотров: 1
    0 чел. считают текст песни верным
    0 чел. считают текст песни неверным
    Тут находится текст песни Кирилл Волошин - Харуки Мураками - В год спагетти, а также перевод, видео и клип.

    В год спагетти

    1971 год был годом спагетти.

    В 1971 году я варил спагетти, чтобы жить, и жил, чтобы варить спагетти. Для меня парок, поднимавшийся из кастрюли, был предметом гордости, а томатный соус, томившийся на медленном огне, — объектом вожделения.

    Я приобрел алюминиевую кастрюлю такого размера, что в ней можно было искупать немецкую овчарку, обзавелся специальным хронометром для поваров-профессионалов и кулинаров-любителей, в супермаркете, куда ходят за едой иностранцы, набрал разных специй с мудреными названиями, в книжном магазине отыскал специальную книгу о спагетти, купил дюжину помидоров.

    Запахи чеснока, лука, растительного масла и еще бог весть чего распадались на атомы и разлетались по воздуху, а потом, соединившись в полной гармонии, заполняли каждый уголок моей комнатки на шесть татами[28]. Амбре получалось, как в древнеримской канализации.

    Это было в год тысяча девятьсот семьдесят первый нашей эры, в год спагетти.

    * * *

    Вообще-то я готовил и ел спагетти в одиночку. Иногда, правда, случалось и разделять с кем-нибудь это удовольствие, однако одному их поглощать мне нравилось куда больше. Считаю, что спагетти — блюдо, которое человек должен есть в одиночестве. Почему? Не знаю.

    К спагетти всегда полагался чай и салат. Я насыпал в чайник три ложки черного чая и готовил салат, состоявший только из латука и огурцов. Аккуратно расставлял все на столе и, искоса поглядывая в газету, не спеша, в гордом одиночестве, съедал спагетти. Этот обряд продолжался с воскресенья по субботу, после чего наступало новое воскресенье, а с ним — новый виток спагеттиедения.

    Когда я одиноко сидел за тарелкой спагетти, мне казалось, что сейчас раздастся стук в дверь и кто-то войдет. Чаще всего такое чувство посещало меня в дождливые дни после полудня.

    Всякий раз это были разные люди. Когда незнакомец, а когда — человек, мне известный. То девчонка с такими худыми ногами, что смотреть было страшно (в школе я назначил ей свидание, одно-единственное), то я сам, каким был несколько лет назад. Или Уильям Холден вместе с Дженнифер Джонс[29].

    Уильям Холден?

    Но никто из них не вошел ко мне. Они в нерешительности топтались у моей двери и уходили куда-то, так и не постучав.

    А за окном — дождь.

    Весна, лето, осень… Я все варил и варил спагетти. Словно брал за что-то реванш. Варил их, как преданная одинокая женщина пачками бросает в печь любовные письма от бывшего ухажера. Слепил в миске из отпечатавшихся во времени теней немецкую овчарку, бросил ее в кипящую воду, посолил. Держа в руках длинные палочки, я ни на шаг не отходил от кастрюли в ожидании, пока кухонный таймер издаст свое печальное «бип».

    Спагетти — страшно коварная штука, поэтому я с них глаз не спускал. Они все норовили перевалиться через край кастрюли и затеряться в ночной тьме. Ночь была готова тихо принять их, подобно тому, как тропические джунгли растворяют в вечности разноцветных бабочек.

    Спагетти болонезе

    Спагетти базилико

    Спагетти с говяжьим языком

    Спагетти с моллюсками в томатном соусе

    Спагетти карбонара

    Спагетти с чесноком

    И еще спагетти, которые не могли похвастаться такими звучными трагическими названиями, потому что в них пошли остатки всякой всячины, завалявшейся в холодильнике.

    Спагетти рождались в облаках пара, как водный поток по речному руслу, скользили по склону времен, названному 1971 годом, и исчезали.

    Я оплакиваю их.

    Спагетти 1971 года.

    * * *

    Телефон зазвонил в три двадцать. Я лежал, вытянувшись на татами, и разглядывал потолок. Зимнее солнце растеклось светлой лужицей как раз на том месте, где я расположился. В лучах декабрьского, 1971 года, солнца я, словно дохлая муха, провалялся на полу несколько часов. Поначалу я принял этот звук за что-то другое. За обрывок забытых воспоминаний, робко проскользнувший между слоями воздуха. Но звук повторялся раз за разом, обретая форму подаваемого телефоном сигнала, пока в конце концов не превратился в стопроцентный телефонный звонок. Стопроце

    A year spaghetti

    1971 was the year of Spaghetti.

    In 1971, I cooked spaghetti to live, and lived to cook spaghetti. For me, the parks, rising from the pan, was the subject of pride, and the tomato sauce that languished on slow fire was the object of lust.

    I acquired an aluminum pan of this size that in it it was possible to get a German shepherd, got a special chronometer for professional cooks and fans cooks, in the supermarket, where foreigners go for meals, scored different spices with wise names, I found a special book in the bookstore About Spaghetti, bought a dozen tomato.

    The smells of garlic, bow, vegetable oil and the year of the news of which disintegrate at the atoms and flew through the air, and then, having connected in complete harmony, they filled out every corner of my room to six tatami [28]. Ambre was obtained, as in the ancient Roman sewage.

    It was a year a year a thousand nine hundred and seventy-first our era, a year of spaghetti.

    * * *

    Actually, I prepared and ate spaghetti alone. Sometimes, however, it happened and divided with someone this pleasure, but I liked to absorb them much more. I believe that Spaghetti is a dish that a person should eat alone. Why? Do not know.

    Spaghetti always relied in tea and salad. I poured into a teapot three spoons of black tea and prepared a salad, consisting only from a latice and cucumbers. Gently settled everything on the table and, looking at the newspaper, slowly, in proud loneliness, eaten spaghetti. This rite lasted from Sunday on Saturday, after which a new Sunday came, and with him a new round of spaghettiology.

    When I was lonely behind the plate of spaghetti, it seemed to me that the knock on the door would now be heard and someone would go. Most often, such a feeling visited me on rainy days after noon.

    Whenever it was different people. When a stranger, and when - a person, I know. That girl with such thin kicks, which was terribly terribly (at school I appointed a date, one-only), then I myself was how many years ago. Or William Holden along with Jennifer Jones [29].

    William Holden?

    But none of them entered me. They in indecision trampled from my door and left somewhere and not knocking.

    And outside the window - rain.

    Spring, summer, autumn ... I all cooked and cooked spaghetti. As if she took something revenge. Cook them as a devotee is a lonely woman with packs throws love letters from the former Uhager to the oven. They blind in a bowl of the German Shepherd printed in time, threw it in boiling water, was sat down. Holding long sticks in the hands, I didn't move away from the pan in anticipation, while the kitchen timer publishes his sad "BIP".

    Spaghetti is a terribly insidious thing, so I did not descend the eye with them. They all struggled to roll over the edge of the pan and get lost in the night darkness. The night was ready to quietly take them, just like the tropical jungle dissolve in the eternity of multicolored butterflies.

    Spaghetti Bologna

    Spaghetti Basilico

    Spaghetti with beef tongue

    Spaghetti with molluscs in tomato sauce

    Spaghetti Carbonara

    Spaghetti with garlic

    And also spaghetti, which could not boast of the sonorous tragic names, because they went to the rest of all sorts of all sorts in the refrigerator.

    Spaghetti was born in steam clouds, like a water stream on a river line, slid along the slope of times, named 1971, and disappeared.

    I mourning them.

    Spaghetti in 1971.

    * * *

    The phone rang at three twenty. I lay, stretching out on the tatami, and looked at the ceiling. The winter sun spread out with a bright puddle just at the place where I was located. In the rays of the December, 1971, the Sun, as if the milk fly, was launched on the floor for a few hours. At first I took this sound for something else. For scraps of forgotten memories, timidly slipped between air layers. But the sound repeated once over time, the circumscribed form of the telephone filed by the telephone, until the end in the end did not turn into a 100% phone call. Poppots

    Опрос: Верный ли текст песни?
    ДаНет