Царице моя преблагая, надеждо моя Богородице, приятелище сирых и странных предстательнице, скорбящих радосте, обидимых покровительнице! Зриши мою беду, зриши мою скорбь, помози ми яко немощну, окорми мя яко странна. Обиду мою веси, разреши ту, яко волиши: яко не имам иныя помощи разве Тебе, ни иныя предстательницы, ни благия утешительницы, токмо Тебе, о Богомати, яко да сохраниши мя и покрыеши во веки веков. Аминь.
My queen, offering my hope to the Theotokos, is a friend of the orphaned and strange to the patroness, grieving joy, offended patroness! Look at my misfortune, see my grief, help me like I am weak, feed me, I’m strange. Let me offend my weight, let it be like a wolf: it’s not the imam of any help except for you, or another representative, or good comforter, tokmo to you, about Bogomati, who preserve and cover you forever and ever. Amen.