Срце моје беше тврђе од најтврђег камена
По њему се нахватала маховина од греха
А кад су га такле Свете Тајне Христове
Запитах се шта ми је
Да ли ме је напојила роса
Што на свету раном зором оста
Бистра вода, опојна и чиста
Јер ми срце ко бисер заблиста
Да ли ме је обасјало сунце
Топлим зраком загрејало срце
Нит је роса нит је јарко сунце
То се Господ уселио у ме
Душа моја беше пуста као сува пустиња
Тражила је, није нашла воду с чистог извора
А кад су је такле Свете Тајне Христове
Запитах се шта ми је
Да ли ме је напојила роса
Што на цвету раном зором оста
Бистра вода опојна и чиста
Јер ми срце ко бисер заблиста
Да ли ме је обасјало сунце
Топлим зраком загрејало срце
Нит је роса нит је јарко сунце
То се Господ уселио у ме
Мое сердце было тяжелее самого твердого камня
Мох греха схватил его
И когда его коснулись Святые Тайны Христовы
Я задавался вопросом, что со мной не так
Меня полила роса?
Что осталось в мире на рассвете
Чистая вода, опьяняющая и чистая
Потому что мое сердце сияет как жемчужина
Солнце светило мне
Теплый воздух согрел сердце
Ни росы, ни яркого солнца
Господь вошел в меня
Моя душа была пустынна, как сухая пустыня
Она искала, не найдя воды из чистого источника
И когда Святые Тайны Христовы коснулись ее
Я задавался вопросом, что со мной не так
Меня полила роса?
Что осталось на цветке на рассвете
Чистая вода дурманящая и чистая
Потому что мое сердце сияет как жемчужина
Солнце светило мне
Теплый воздух согрел сердце
Ни росы, ни яркого солнца
Господь вошел в меня
