Текст песни Београдски Синдикат - Синдикална прича

СИНДИКАЛНА ПРИЧА

Рефрен:
Улице под нама, небо изнад нас,
Наша прича, наши људи, ово је наш град!
БС је армија, пази ово сад,
Рокамо га само тврдо, само за наш град!
Улице под нама, небо изнад нас,
Наша прича, наши људи, ово је наш град!
Застава се дигла, на небу сија знак,
Ајмо сада сви ко један поздрав за клан!

Ово је синдикална прича, не постоји слична,
С оволико шлифа, а и даље тврдо кида.
Огромна екипа у стопу нас типра,
Део знање сипа, а део срања випра.
Парче калдрме и неба је све што нам треба,
Једна река, друга река, Победник нас гледа.
Београд центар света, Србија - планета,
На сваком ћошку чета, екипа на све спремна.

Сваког лета нова генерација процвета,
Стиже нова песма да се пробуде деца.
Да крену сви ко један баш онуда куда треба,
На путу до човека, па да буде као некад.
Кад су цветале тикве и читале се књиге,
Школе биле исте и за учене и дрипце,
Мангупи купили манире на тренингу код Ћире,
Јер тад је било важно какав глас те бије.

Носимо тај дух као нешто свето,
И кад блејимо у штеку и кад нешто сам преко.
Данас све је меко, сви би хтели мед и млеко,
А пале у страну пред најмањим проблемом.
Ајмо браду горе, подигни то чело,
Исправи ту кичму, ојачај то тело!
Ајмо народ цео, ајмо сада смело,
Свизаједно ко један, с речи на дело.

Рефрен:

Напетост у ваздуху, опсадно је стање,
Некад смо за мање власти секли главе,
Дрхтале су Дахије на звекет наше сабље,
Ако треба опет ћемо да им јебемо матер.
Добро људи, ало! Њих је само мало,
Шака зулумћара тлачи цео народ.
Зар ти није стало? Живимо ко талог,
Радује те само када праве те будалом.

А некад царство је дрхтало од Богдана малог,
Који живот је дао вођен идеалом.
Клинци се зарекли на гробу друга палог,
Ми настављамо тамо где мисле да је стало.
И после толко година ми и даље смо у оковима,
И даље сматрају нас робовима они што изједначавају се са боговима.
Ово је и даље наша отаџбина, ми из борбе се не повлачимо,
Армију за собом покрећемо свих наших људи потлачених.

Ми се не боримо за комфор, ми горимо за добро,
Не трчимо за робом, него до смрти за слободом.
Нико од нас није пророк, свако има неки порок,
Свако је да падне морао да би самог себе спознао.
И кад кажемо зајеби, ми се обраћамо себи,
Јер да би мењао друге, прво себе промени.
Ајде устани, крени, клан ће да те следи,
За истину и љубав, умирати вреди!

THE SYNDICAL STORY

Chorus:
The streets below us, the sky above us,
Our story, our people, this is our city!
BS is an army, watch this now,
We only rock it hard, just for our city!
The streets below us, the sky above us,
Our story, our people, this is our city!
The flag is raised, the sign is shining in the sky,
Now let's all say hello to the clan!

This is a union story, there is no similar,
With this many sandals and still hard.
A huge team at the foot of the tip,
Part of the knowledge pours in, and part of the crap vipers.
A piece of cobblestone and sky is all we need,
One river, another river, The victor looks at us.
Belgrade Center of the World, Serbia - Planet,
At every corner of the company, the crew is ready for anything.

Every summer, a new generation flourishes,
A new song arrives to wake up the kids.
Everyone who goes exactly where they need to go,
On the way to man, to be like he used to be.
When pumpkins were flowering and books were being read,
The schools were the same for the learned and the slumber,
Mangupi bought training manners at Cira,
Because then it mattered what kind of voice beat you.

We carry that spirit as something sacred,
And when we're bleeding in the rack and when I'm over.
Today everything is soft, everyone would like honey and milk,
And they fell aside in the face of the slightest problem.
Let's get your chin up, lift that forehead,
Straighten that spine, strengthen that body!
Let's go people whole, let's go bold now,
No matter who one is, from word to deed.

Chorus:

Tension in the air, is a siege state,
We used to cut our heads for smaller authorities,
The Dahi were trembling at the sound of our saber,
If we need to, we'll fuck their mother again.
Good people, hello! There are only a few,
A handful of thugs oppress the whole nation.
Don't you care? We live like a precipitate,
It only makes you happy when they make you a fool.

And sometimes the empire was shaking from the little Bogdan,
What a life he gave led by an ideal.
The kids swore at the other fallen grave,
We continue where they think we care.
And after many years, we are still shackled,
They still consider us slaves to be equated with gods.
This is still our fatherland, we do not withdraw from the fight,
The army behind us is driven by all our oppressed people.

We are not fighting for comfort, we are burning for good,
We do not run after the goods but to death for freedom.
None of us are prophets, each has some vice,
Everyone has to fall in order to know for themselves.
And when we say fuck, we turn to ourselves,
Because to change others, first change yourself.
Come on, get up, the clan will follow you,
For truth and love, dying is worth it!