Текст песни Београдски Синдикат - Welcome to Srbija

Welcome to Србија, где мурија убија,
где нема правде ни за лек и само Бог је судија.
Где све има своју цену, ал' нема ништа у поштењу,
уместо да се играју – клинци се „иглају“ у вену.
Где узори су лопови, дилери, певачице,
клинке не порасту, а већ су постале јебачице.
Док млечни још се климају, на мобилни се снимају,
ортацима из школе у WC-у како шипују.
После се питате зашто немамо децу,
а ја питам Бога да ли памти нашу адресу.
Цео живот на чекићу, слушам исту песму,
33 године кад се окренем, где су?
Неки кажу мени: Сачекај још мало па да крене,
промене су процес за које потребно је време,
иди кући пиши риме, не разумеш ти те теме,
пусти да нас воде, паметнији од тебе.
А ја им кажем: Издајници палите од мене,
слушајте добро сада ово саопштење,
оформили смо фракције, екипе су спремне,као „Бадер Мајнхоф“ има све да вас сјебем.
Спреман као „Хамас“ репетирам калаш,
к'о „Новембар“ ја те вребам док не постанеш мој талац.
Као Апис, „Црна рука“, за преврате сам зналац,
к'о Београдски синдикат држим чврсто правац.
Рефрен:
Ово је питање живота и смрти,
и ове реке крви пустили сте први.
Сатеран у ћошак ја немам избор други,
свестан сам да губим, али биће ваших жртви.
Ово је питање живота и смрти,
и ове реке крви пустили сте први.
Одговор је терор не би ли ме чули,
преживети нећу, али биће ваших жртви.
Све сте нам узели и част и достојанство,
па шта није јасно када сутра неко с' маском,
до зуба у оружју, неки очајник у градском,
да чује се гласно, дигне све у ваздух.
Газите по нама, газите и мртве,
не гледате назад, само паре да се врте.
Док угледни грађани секу кила гудре,
радници у судници секу себи прсте.
Некад је значило кад неко има школу,
сад хиљаде таквих виси на бироу,
гледају у шољу кад ће шљаку да забоду,
док ви гледате у понуде да забодете бољу.
Распродајете државу, шибицарите лову,
пуштате стоку да једни друге кољу,
не прљате руке, то није за господу,
убијате Србију без отиска на пиштољу.
Док ви окрећете главу од муке и беде,
држите медије који могу све да среде,
народ штрајкује глађу, јер нема шта да једе,
пре ће умрети гласно, него тихо да избледе.
Од метроа у Токију, до воза у Бомбају,
по сваку цену да за нашу борбу знају,
живот је јефтин када избор ти не дају,
зато наплатићемо кожу да поруке трају!
Рефрен
Опет је засрала банда, ви и ваша страховлада,
опет је знак Синдиката на небу изнад града.
Столица на врата, заглављена квака,
преко уста трака, да те питам нешто сада:
Је л' ово напредак врсте, ново дељење правде,
једни губе, други грабе, јачи једу слабе?
Гледам барабе ове наше како играју на карте,
тероризам, вирус, криза, плаше да заташкају срање.
У фацу нам се смеју, ложе к'о дилеју.
Решење или грешка? Немам више ни дилему.
Јутрос изљубио сам жену, у школу одвео сам децу,
да живе у бољем систему, ја ћу да умрем за идеју.
Од малих ногу сам у ћошку, од зида даље не могу,
у животу к'о у рову, на улицу изнео сам борбу.
У скупштинском холу држим зољу и бомбу,
одајте последњу пошту дискретном хероју.
Зној капље по папиру, последњу пишем жељу,
Остајте ми здрави, верни нашем хтењу.
И кад умрем за истину, испуните моју вољу,
пољубите за мене неку Србију бољу!
Рефрен

Добро пожаловать в Сербию, где Murija убивает,
Там, где нет справедливости для медицины и только Бог является судьей.
Там, где все имеет свою цену, но нет ничего в честности,
Вместо того, чтобы играть - как дети «необходимы» в вене.
Где ролевые модели являются воры, торговцы, певцы,
Дети не растут, и они уже стали лохами.
В то время доения еще кивнул, на мобильный сняты,
партнеры из школы в туалете, как они микросхеме.
После этого вы удивляетесь, почему у нас нет детей,
И я прошу Бога, если он помнит наш адрес.
Вся моя жизнь на молоте, я слушаю ту же песню,
33 года, когда я поворачиваю, где они?
Некоторые люди говорят мне: Подождите немного дольше идти,
Изменения в процессе этого времени занимает,
Иди домой стишки писать, вы не понимаете эти темы,
Давайте вести нас, умнее вас.
И я говорю им: Предатели сгореть от меня,
Слушайте теперь хорошо это объявление,
Мы сформированные фракции, команды готовы, как «Bader Mainhof» есть все, чтобы пошел на хуй.
Готов, как репетирует «Хамас» Калаш,
K'o «ноябрь» Я подстерегаю тебя, пока ты не стал моим заложником.
В качестве Apis, «Черная рука» Я знаю, ценитель,
Союз k'o Белграда я держу направление жесткой.
Припев:
Это вопрос жизни и смерти,
И эти реки крови пусть первым.
Обувь должна I NEM О выборПоточное,
Я знаю, что я теряю, но будут ваши жертвы.
Это вопрос жизни и смерти,
И эти реки крови пусть первый.
Ответ страх услышать меня,
Я выживу, но будут ваши жертвы.
Вы взяли все, к нам как честь и достоинство,
Так что не ясно, когда кто-то с «маски,
до зубов оружием, некоторые отчаянный в городе,
Для того, чтобы услышать его громко, поднимают все в воздухе.
Протектор на нас, протектор и мертвых,
Вы не оглядываясь назад, только деньги на спину.
В то время как авторитетные граждане сократить Кил Gredra,
Рабочие в зале суда сократить свои пальцы.
Раньше в виду, когда кто-то есть школа,
США тысячи таких зависаний на Бюро,
Они смотрят на чашку, когда шлак будет колоть,
В то время как вы смотрите на предложения, чтобы нанести удар лучше.
Продажа Государство, Shibarite Охота,
Вы позволяете скот сделать рубашку друг друга,
Не ваши руки запеченные, это не для Господа,
Вы убиваете Сербию без печати на пистолете.
В то время как вы поворачиваете голову от мучений и страданий,
Храните носители, которые могут исправить все,
люди в огне, потому что нет ничего, чтобы поесть,
Он скоро умрет громко, но спокойно исчезнуть.
От метро в Токио, на поезде в Бомбее,
любой ценой знать для нашей борьбы,
Жизнь недорого при выборе не дают,
Именно поэтому мы будем взимать кожу, что сообщения в последний!
хор
Она снова потрясла банды, вы и ваш Awsome,
Опять же, знак союза в небе над городом.
Председатель на дверь, застрял ручка,
Над устьем ленты, позвольте мне спросить вас что-то сейчас:
Является ли этот тип прогресса, обмен новой справедливости,
Один проигрыш, другой захват, сильнее едят слабых?
Я смотрю barabs из нашего спектакля на билетах,
Терроризм, вирус, кризис, боится, чтобы покрыть дерьмо.
Они смеются над нашим лицом, Lodge k'o Diley.
Решение или ошибка? У меня нет больше дилеммы больше.
Я выгнал свою жену сегодня утром, я взял детей в школу,
жить в лучшей системе, я буду умирать за идею.
Я в углу моих маленьких ног, я до сих пор не могу,
В жизни, как в окопе, я поставил бой на улице.
Я держу Zolje и бомбу в зале Ассамблеи,
indecide последняя почта с осторожным героем.
Пот капает на бумаге, я пишу желание наконец,
Будьте здоровы, верно нашу волю.
И когда я умру за правду, заполнить мою волю,
Поцелуй для меня кто-то лучше!
хор