Текст песни Београдский Синдикат - Нико Не Може Да Зна

Название группы: СПХКС Београдски Синдикат
Альбом: Сви Заједно
Год выпуска: 2005
Название: Нико не може да зна
Текст:
Како отвориш очи већ знаш да чека те борба,
Као кроз решетке кроз прозор гледаш –
Далеко је слобода
И ако си одан и бориш се на страни добра
Чим изађеш на улицу осетиш горчину живота.
Народ трпи док смрадови се богате, ја не могу да ћутим
Не дозвољавам да ме поразе,
Камен пада са срца као на папир суза,
једини вентил моја 'зика есенција Београдског блуза.
Да ли осећаш патњу провучену кроз сваки стих,
Да ли осећаш бол који к’о мотив користим
Након препрека свих, путева трновитих
Ране су зарасле добро неће се поновити.
Светлост углед’о сам јасно и ка њој се крећем
Покрећем лавину емоција у потрази среће
Препуштен себи, вођен инстиктима у суровом свету
Где јачи слабијег једе чим овај направи грешку.
Сви знате како је тешко када празно је
Зато моје људство, мој синдикат, моја снага је
Слобода мога народа тако далеко је
Ал’ не губим наду док год се истина провлачи кроз редове.
Као да сам цео живот сањао, а сад се будим
Ово је моја земља, ал’ ово нису моји људи.
Кажу: "Овде немаш шта да тражиш, боље миран буди
Jер овде кадија те тужи овде кадија ти суди".
Гледам скрнављена гробља, не поштују ни мртве,
Гледам спаљене куће, гледам спаљене цркве.
Кажу:"Гледај нашу снагу - ми смо непобедиви!"
Питам "Знате ли за Бога?", кажу "Сила Бога не моли".
Пазите, на овом пољу копља су се ломила,
Православље у Срба - вера несаломива
Jер то је земља хранила, то је мајка родила,
То је снага бранила, то је вера водила.

Нико не може да зна
Шта то шапуће ветар,
Нико не може да зна
Шта носи гром из ведра неба,
Невреме се спрема, изнад гета пада звезда
Моја жеља, моја зебња, је ноћас ова земља...
Нико не може да зна
Шта то шапуће ветар,
Нико не може да зна
Шта носи гром из ведра неба,
Невреме се спрема, изнад гета пада звезда
Моја жеља, моја зебња, је ноћас ова земља...

2004-та пролази, мојих људи и даље пуни су затвори
На древној земљи узурпатори, туђа рука нам ред заводи,
Знакови ђавољи, транспортер на барикади нас нагони
Да се држимо по страни без наглих покрета,
А камоли да их имамо на камери како шенлуче по нашој баштини
Дошли су из пичке материне да ућаре нешто на нашој немаштини,
А ко ће да нас заштити, моји људи и даје нису слободни
Тај осећај да су без помоћи ко ноћна мора прогони.
И политичари што су дошли све су душманима продали
А овде се по скупштини шире како су Бог зна како помогли.
Београд не зна за патње оних ретких што су остали
Зар смо у трци за "бољим животом" преко ноћи хладни постали?
Звоне звона у паници, пада бомба на манастир
Срби не дајте похлепи да нас у нашој муци завади.
Можда ми јесмо диносауруси, она врста која одлази
И живимо у нашим сновима где нико неможе да нас порази
И нема те флоскуле која би могла бол да изрази
Jа опет доле силазим, ако треба крв ће причати…

Нико не може да зна
Шта то шапуће ветар,
Нико не може да зна
Шта носи гром из ведра неба,
Невреме се спрема, изнад гета пада звезда
Моја жеља, моја зебња, је ноћас ова земља...
Нико не може да зна
Шта то шапуће ветар,
Нико не може да зна
Шта носи гром из ведра неба,
Невреме се спрема, изнад гета пада звезда
Моја жеља, моја зебња, је ноћас ова земља...

Између бункера и снајпера слобода је затвор,
Поред транспортера у парку живот је напор.
Пратим покрете туђина, ово је жртвама суђење,
Нама потребно буђење, лажи доста је и мучења
Иза Ибра ко линије наших пуне су ћелије
Овде уједињене делују све ђавоље легије,
Па моје у блоку знам по сузи у оку
а који то могу стоје упркос болу.
Арнаутске кобре у ходу нас уједају за ногу,
А отров у крви гласно позива на борбу
Jер жеља да отму све оно што је најдраже
Тера ми горку пљувачку у уста.
К’о кад странци ме ухапсе на мене керове пусте
Да ме заплаше везаног док

Name of the group: SPHKS Belgrade Union
Album: Everyone Together
Year of release: 2005
Title: Nobody can know
Text:
As you open your eyes, you already know that a fight awaits you,
You look like through bars through a window -
There is far freedom
And if you're loyal and fighting on the side of good
As soon as you go out into the street you feel the bitterness of life.
The people suffer as the smells get rich, I can't keep quiet
I don't let them defeat me,
The stone falls from the heart as if on tears,
the only valve my 'zika essence of the Belgrade blues.
Do you feel the suffering that goes through each verse,
Do you feel the pain I use as a motive
After the obstacles of all, the roads are thorny
Wounds healed well will not happen again.
I saw the light clearly and am moving towards it
I initiate an avalanche of emotions in search of happiness
Left to himself, guided by instincts in a harsh world
Where the stronger the weaker eats as soon as this one makes a mistake.
You all know how difficult it is when it's empty
That's why my people, my union, my strength
The freedom of my people is so far away
But I'm not losing hope as long as the truth runs through the ranks.
It's like I've been dreaming all my life, and now I'm waking up
This is my country, but these are not my people.
They say, "You have nothing to look for here, you better be quiet
Because here the caddy sues you here the cadia sues you. "
I look at desecrated cemeteries, they don't respect the dead,
I look at burnt houses, I look at burnt churches.
They say, "Look at our strength - we are invincible!"
I ask "Do you know about God?", They say "The power of God does not pray."
Beware, in this field the spears have broken,
Orthodoxy in Serbs - faith unbreakable
Because it was the earth that nourished, that the mother gave birth,
It was the power that defended, it was the faith that led.

No one can know
What does the wind whisper about,
No one can know
What brings lightning out of the clear sky,
The weather is getting ready, a star is falling above the ghetto
My wish, my anguish, is this country tonight ...
No one can know
What does the wind whisper about,
No one can know
What brings lightning out of the clear sky,
The weather is getting ready, a star is falling above the ghetto
My wish, my anguish, is this country tonight ...

2004 is passing, my people are still full of prisons
On ancient land usurpers, another's hand seduces us,
The devil signs, the barricade transporter drives us
Keeping aside without any sudden movements,
Let alone have them on camera roaming around our heritage
They came from a motherfucker to bite something on our poverty,
And who will protect us, my people are not free
That feeling of being unhelpful as a nightmare haunts.
And the politicians who came came to sell everything to the smokers
And here in the congregation they spread that God knows how they helped.
Belgrade is not aware of the suffering of the few left behind
Are we in the race for a "better life" overnight cold?
Panic bells ring, a bomb drops on a monastery
Do not let the Serbs greed to deceive us in our anguish.
Maybe we are dinosaurs, the kind that goes away
And we live in our dreams where no one can defeat us
And there is no such flossule that can express pain
I'm going down again, if blood needs to talk ...

No one can know
What does the wind whisper about,
No one can know
What brings lightning out of the clear sky,
The weather is getting ready, a star is falling above the ghetto
My wish, my anguish, is this country tonight ...
No one can know
What does the wind whisper about,
No one can know
What brings lightning out of the clear sky,
The weather is getting ready, a star is falling above the ghetto
My wish, my anguish, is this country tonight ...

Between the bunker and the sniper, freedom is prison,
Apart from transporters in the park, life is an effort.
I follow the movements of strangers, this is a victim trial,
We need awakening, lies and torture
Behind Ibra ko our lines are full of cells
All the devil's legions are united here,
Well, I know mine on the block with a tear in my eye
who can stand it despite the pain.
Arnautic cobras on the move bite us by the foot,
And the blood poison loudly calls for a fight
Because the desire to abduct all that is dearest
It makes a bitter spit in my mouth.
Like when strangers arrest me, they let go of me
To scare me the bound dock