• А
  • Б
  • В
  • Г
  • Д
  • Е
  • Ж
  • З
  • И
  • К
  • Л
  • М
  • Н
  • О
  • П
  • Р
  • С
  • Т
  • У
  • Ф
  • Х
  • Ц
  • Ч
  • Ш
  • Э
  • Ю
  • Я
  • A
  • B
  • C
  • D
  • E
  • F
  • G
  • H
  • I
  • J
  • K
  • L
  • M
  • N
  • O
  • P
  • Q
  • R
  • S
  • T
  • U
  • V
  • W
  • X
  • Y
  • Z
  • #
  • Текст песни Виталий Калашников - Хижина под камышовою крышей

    Просмотров: 15
    0 чел. считают текст песни верным
    0 чел. считают текст песни неверным
    Тут находится текст песни Виталий Калашников - Хижина под камышовою крышей, а также перевод, видео и клип.

    Мы шли по степи первозданной и дикой,
    Хранящей следы промелькнувших династий,
    И каждый бессмертник был нежной уликой,
    Тебя каждый миг уличающей в счастье.
    Мы были во власти того состоянья,
    Столь полного светлой и радостной мукой,
    Когда даже взгляд отвести - расставанье,
    И руки разнять нам казалось разлукой.
    Повсюду блестели склоненные спины
    Студентов, пытавшихся в скудном наследстве
    Веков
    отыскать среди пепла и глины
    Причины минувших печалей и бедствий.
    Так было тепло и так пахло повсюду
    Полынью, шалфеем, ночною фиалкой,
    Что прошлых веков занесенную груду
    Нам было не жалко.
    Как много разбросано нами по тропам
    Улыбок и милых твоих междометий.
    Я руку тебе подавал из раскопа,
    И ты к ней тянулась сквозь двадцать столетий
    Но день пролетел скакуном ошалелым,
    И смолк наш палаточный лагерь охрипший,
    И я занавешивал спальником белым
    Вход в хижину под камышовою крышей.
    И стало темно в этом доме без окон,
    Лишь в своде чуть теплилась дырка сквозная.
    "В таких жили скифы?"
    "В них жили меоты".
    "А кто они были такие?"
    "Не знаю"

    2.

    Костер приподнял свои пестрые пики,
    А дым потянулся к отверстию в крыше.
    По глине забегали алые блики,
    И хижина стала просторней и выше.
    В ней было высоко и пусто, как в храме,
    Потрескивал хворост, и стало так тихо,
    Что слышалось слабое эхо дыханий,
    И сердцебиений неразбериха.
    Для хижины этой двоих было мало
    Она постоянно жила искушеньем
    Вместить целый род Ей сейчас не хватало
    Старух и детей, суеты, копошенья...
    И каждый из нас вдруг почувствовал кожей
    Старинного быта незримые путы,
    И все это было уже не похоже
    На то, как мы жили до этой минуты.
    Недолго вечернее длилось затишье -
    Все небо, бескрайнюю дельту и хутор
    Высокая круглая мощная крыша
    Вбирала воронкой, вещала, как рупор.
    На глиняном ложе снимая одежды,
    Мы даже забыли на миг друг о друге,
    И чувства, еще не знакомые прежде,
    Читал я в растерянном взгляде подруги.
    И ночью, когда мы привыкли к звучанью
    Цикадных хоров и хоров соловьиных,
    Мы счастливы были такою печалью,
    Какую узнаешь лишь здесь, на руинах.

    3.

    "Родная, ведь скоро мы станем с тобою -
    Легчайшего праха мельчайшие крохи -
    Простою прослойкой культурного слоя
    Такого-то века, такой-то эпохи".
    "Любимый, не надо, все мысли об этом
    Всегда лишь болезненны и бесполезны.
    И так я сейчас, этим взбалмошным летом,
    Все время, как будто на краешке бездны."
    "Родная..." В распахнутом взоре незрячем
    Удвоенный отсвет небесной пучины,
    "Родная..." Ее поцелуи и плачи
    Уже от отчаянья неотличимы.
    Мы были уже возле самого края,
    И жить оставалось ничтожную малость.
    Стучали сердца, все вокруг заглушая,
    И время свистело, а ночь не кончалась.
    Казалось, что небо над нами смеется
    И смотрит в дыру, предвкушая возмездье.
    И в этом зрачке, в этом черном колодце
    Мерцали и медленно плыли созвездья.
    И мы понимали, сплетаясь в объятьях,
    Сливаясь в признаньях нелепых и нежных,
    Всю временность глиняных этих кроватей
    И всю безнадежность объятий железных.

    4.

    Нам счастье казалось уже невозможным,
    Но что-то случилось - тревога угасла,
    И мы с тобой были уже не похожи
    На тех, кем мы были до этого часа.
    Пока ты разгадку в созвездьях искала
    Слепыми от чувств и раздумий глазами,
    Разгадка вослед за слезой ускользала
    К губам и щекам, и жила осязаньем.
    И я, просыпаясь и вновь засыпая,
    Границу терял меж собой и тобою,
    И слезы губами со щек собирая,
    Я думал: откуда вдруг столько покоя?
    Что это? Всего только новая прихоть
    Глядящей в упор обезумевшей ночи
    Иль это душа, отыскавшая выход,
    Разгадку сознанью поведать не хочет?
    Но даже душою с тобой обменявшись,
    Мы все ж не сумели на это ответить -
    Два юных смятенья уснули, обнявшись,
    Спокойны, как боги, бессмертны, как дети.

    We walked across the steppes pristine and wild,
    Keeping traces of flashed dynasties,
    And every immortelle was gentle evidence
    Every moment you convict of happiness.
    We were in the grip of that fortune
    So full of bright and joyful torment,
    When you even look away - parting,
    And to open our hands seemed to us separation.
    The bowed backs glittered everywhere
    Students trying a meager inheritance
    Centuries
    find among the ashes and clay
    Causes of past sorrows and calamities.
    It was so warm and it smelled everywhere
    Wormwood, sage, night violet,
    What a past pile of past centuries
    We were not sorry.
    How much we scattered along the trails
    Smiles and your lovely interjections.
    I gave you a hand from the excavation,
    And you reached for it through twenty centuries
    But the day flew by a stunned horse,
    And our tent camp was hoarse,
    And I curtained the sleeping bag in white
    Entrance to the hut under a reed roof.
    And it became dark in this windowless house
    The through hole only slightly glowed in the arch.
    "Scythians lived in such?"
    "Meots lived in them."
    "And who were they?"
    "I do not know"

    2.

    Bonfire raised its colorful peaks
    And the smoke reached for the hole in the roof.
    Scarlet glare ran across the clay
    And the hut became more spacious and higher.
    It was high and empty, like in a temple,
    The brushwood crackled and it became so quiet
    That a faint echo of breaths was heard
    And the heartbeats are a mess.
    For the hut, the two were few
    She constantly lived the temptation
    She couldn’t accommodate the whole family.
    Old woman and children, fuss, swearing ...
    And each of us suddenly felt skin
    Ancient life invisible fetters,
    And all this was no longer like
    On how we lived until this minute.
    The evening did not last long -
    The whole sky, endless delta and farm
    High round powerful roof
    Picked up a funnel, broadcast like a mouthpiece.
    On a clay bed taking off clothes
    We even forgot about each other for a moment
    And feelings not yet familiar before
    I read in the confused look of a friend.
    And at night, when we're used to sound
    Cicadas and nightingale choirs,
    We were happy with such sadness
    What you find out only here on the ruins.

    3.

    "Dear, because soon we will become with you -
    The smallest crumbs the smallest crumbs -
    A simple layer of the cultural layer
    Such a century, such an era. "
    "Darling, don’t, all thoughts of it
    Always only painful and useless.
    And so I am now, in this tumultuous summer,
    All the time, as if on the edge of the abyss. "
    "Native ..." In the open gaze of the blind
    Double the reflection of the abyss of heaven
    "Native ..." Her kisses and cries
    Already from despair are indistinguishable.
    We were already near the edge,
    And there remained an insignificant little life.
    Hearts were beating, drowning all around,
    And time whistled, but the night did not end.
    It seemed like the sky was laughing at us
    And he looks into the hole, anticipating retribution.
    And in this pupil, in this black well
    The constellations flickered and slowly sailed.
    And we understood, weaving in our arms,
    Merging in confessions of ridiculous and tender,
    All the clay time of these beds
    And all the hopelessness of iron hugs.

    4.

    Happiness seemed to us impossible
    But something happened - the alarm died out,
    And you and I were no longer alike
    On those who we were until this hour.
    While you were looking for a clue in the constellations
    Blind to the senses and think it over
    The answer followed the tear slipping away
    To the lips and cheeks, and lived by touch.
    And I, waking up and falling asleep again,
    I lost the border between you and you
    And collecting tears with lips from her cheeks,
    I thought: where did so much peace come from?
    What is it? Just a new whim
    Looking point blank distraught night
    Or is it the soul that has found a way out
    Doesn’t want to tell the answer by consciousness?
    But even exchanging souls with you,
    We all failed to answer this -
    Two young turmoil fell asleep, hugging
    Calm, like gods, immortal, like children.

    Опрос: Верный ли текст песни?
    ДаНет