Теби која вјером окриљујеш,
Орла и голуба,
Те их истом приводиш гнијезду,
Моја родина.
Реф:
Није ово земља и камен,
Те си тако јака,
Него крв и кости,
Под хумкама потомака.
Мој дах удишеш кроз прах,
Земља те једе твојим устима,
Нећеш свога мјеста обићи,
Већ земља си,
И у земљу ћеш отићи.
Реф:
Није ово земља и камен,
Што си тако јака,
Него крв и кости,
Под хумкама потомака.
Вы, кто верно неясен,
Орла и голубь,
Вы надеваете их гнездом,
Моя Родина.
Ref:
Это не страна и камень,
Ты такой сильный,
Чем кровь и кости,
Под насыпью потомка.
Мое дыхание дышит через порошок,
Страна ест тебя у твоего рта,
Вы не посетите свое место,
Уже земля, которую ты есть,
И вы пойдете в страну.
Ref:
Это не страна и камень,
Что ты такой сильный,
Чем кровь и кости,
Под насыпью потомка.