Напрыканцы
Доўгай вясны
Ціха спускаецца ноч
Наш горад маўчыць
Яму так хочацца сказаць што мы
Заблыталіся і сярод вайны
Неспыненай марыць штодня –
Гэта ўратуе нас.
Трэба ісці,
Ты адпусці,
Проста даверся сабе.
Так будзе лягчэй
Вярнуць усё на колы свае
І растварыцца ў галаве
Бясклопатна, бо марыць штодня –
Гэта ўратуе нас.
In conclusion
long spring
Quiet descends night
Our city is silent
He wants to say that we
Confused among war
Nespynenay dream every day -
This will save us.
We have to go,
You let go,
Just trust yourself.
So it will be easier
Return all full circle
And vanish in the head
Byasklopatna as dreams on a daily basis -
This will save us.