Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо далеко где цвета бели крин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.
Тамо где Тимок, поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.
Без отаџбине, на Крфу живех ја,
Али сам поносно клиц’о, живела Србија!
Али сам поносно клиц’о, живела Србија!
There, far, far away from the sea,
There is my village, there is Serbia.
There is my village, there is Serbia.
There, far away, where the Yellow Lemon Blooms,
There is a Serbian army only way.
There is a Serbian army only way.
There, far away where the yellow and white lilies,
There gave their lives father and son together.
There gave their lives father and son together.
Where the quiet Morava flows,
There we stayed icons, and my patron saint.
There we stayed icons, and my patron saint.
There, where Timok greets Veljkov city,
There they burned the church where I married young.
There they burned the church where I married young.
Without the fatherland, on Korfu ja,
But I'm proud klic'o, lived Serbia!
But I'm proud klic'o, lived Serbia!