Ez da gertatzen zaidan lehengo aldia
baina agian ez zait inoiz gertatu intentsitate honekin.
Tabako usaina daukate nire eskuek
lo egin barik pasa ditut azken bi gauak.
Baina begiak, zarratzen ditudanean,
hantxe agertzen zara,
eta ezin dut zeure irudia ahaztu
ezin zaitut ahaztu.
Ahazten, ahazten, saiatzen naiz.
Ahazten.
Agian alkoholaren errua izango ote da,
edo nire barneko minen efektua,
paper baten idazten ditudan sentimendu hauek
hitzak baino ez dira, hitzak baino ez.
Это не первый раз со мной,
но, возможно, никогда не случалось с такой интенсивностью.
Мои руки пахнут табаком.
Я не спал последние две ночи.
Но когда я закрываю глаза,
ты появляешься,
и я не могу забыть твой образ.
Не могу забыть тебя.
Я забываю, забываю, пытаюсь.
Забываю.
Может быть, это вина алкоголя,
или влияние моей внутренней боли,
эти чувства, которые я пишу на листке бумаги,
— всего лишь слова, всего лишь слова.