Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је љуба моја.
О зар је морала доћ', та тужна несрећна ноћ,
Када си драгане мој, отиш'о у крвави бој.
Тамо далеко, где лимун цвета жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.
Од када те испратих ја, за мене сунце не сја.
У болу пролази дан и наше љубави сан.
Без отаџбине, на Крфу живим ја,
и опет кличем бурно: "Живела Србија!"
Там далеко от моря,
Есть моя деревня, есть моя любовь.
О ей пришлось приехать, эта грустная несчастная ночь,
Когда ты драгла, я пошел к кровавой битве.
Там куда, где лимон процветает желтым,
Был единственный путь к сербской армии.
Так как я умыл тебя, солнце не сияет для меня.
День и наша любовь мечтает от боли.
Без отечества я живу на моем Корфу,
И снова я убил дураков: "Длинная живая Сербия!"
