• А
  • Б
  • В
  • Г
  • Д
  • Е
  • Ж
  • З
  • И
  • К
  • Л
  • М
  • Н
  • О
  • П
  • Р
  • С
  • Т
  • У
  • Ф
  • Х
  • Ц
  • Ч
  • Ш
  • Э
  • Ю
  • Я
  • A
  • B
  • C
  • D
  • E
  • F
  • G
  • H
  • I
  • J
  • K
  • L
  • M
  • N
  • O
  • P
  • Q
  • R
  • S
  • T
  • U
  • V
  • W
  • X
  • Y
  • Z
  • #
  • Текст песни Дмитрий Воденников - Черновик

    Просмотров: 2
    0 чел. считают текст песни верным
    0 чел. считают текст песни неверным
    Тут находится текст песни Дмитрий Воденников - Черновик, а также перевод, видео и клип.

    потому что стихи не растут как приличные дети,
    а прорастают ночью, между ног,
    и только раз рождаются в столетье
    поэт–дурак, поэт–отец, поэт–цветок

    1.
    Да, вот именно так (а никак по–другому)
    ушла расплевавшись со всеми моя затяжная весна,
    и пришла — наконец–то — моя долгожданная зрелость.
    Только что ж ты так билось вчера, мой сытое хитрое сердце,
    только что ж ты так билось, как будто свихнулось с ума?

    ...Я стою на апрельской горе — в крепкосшитом военном пальто,
    у меня есть четыре жизни (в запасе), у меня есть письмо от тебя:
    «Здравствуй, — пишешь мне ты, — я серьезно больна,
    И у меня нет жизни в запасе. Завтра у меня химиотерапия.
    Однако я постараюсь выжить, я буду бороться.
    Ты же — постарайся быть счастлив.
    Живи, по возможности радостно.
    И ничего не бойся.» — Ну вот я и стараюсь.

    2.
    Ну так вот и старайся — вспотевший, воскресший, больной
    записать эту линию жизни на рваной бумаге
    (электронной, древесной, зеленой, небесной, любой)
    и за это я буду тебе — как и все — благодарен.

    Сколько счастья вокруг, сколько сильных людей и зверей! —
    ... вот приходит Антон Очиров, вот стрекочет Кирилл Медведев,
    а вот человек (пригревшийся на раскаленном камне), несколько лет нёсший возле меня свою добровольную гауптвахту,
    с переломанной в детстве спиной, сам похожий на солнечную саламандру,
    на моё неизменное: «бедный мой мальчик»,
    отвечавший —
    «нет, я счастливый»...

    3.
    Эти люди стоят у меня в голове,
    кто по пояс в земле, кто по плечи в рыжей траве,
    кто по маковку в смерти, кто в победе своей — без следа.
    Эти люди не скоро оставят меня навсегда.

    Ну а тех, кто профукал свою основную житейскую битву
    кто остался в Израиле, в Латвии, в Польше, в полях под Москвой,
    мы их тоже возьмем — как расcтрелянную голубику
    на ладонях, на солнечных брюках и юбках, — с собой.

    4.
    ... Мы стоим на апрельской горе — в крепкосшитых дурацких пальто,
    Оля, Настя и Рома, и Петя и Саша, и хрен знает кто:
    с ноутбуком, с мобильным, в березовой роще, небесным столбом,
    с запрокинутым к небу прозрачным любимым лицом
    (потому что все люди — с любимыми лицами — в небо столбы).
    Я вас всех научу — говорить с воробьиной горы.

    5.
    Здравствуйте, — скажет один. — Я единственный в этой стране
    защищавший поэзию от унижения,
    наконец–то готов подписаться под тем, в чём меня упрекали:
    — Да, это всё не стихи,
    это мой живой, столько–то–летний голос,
    обещавший женщине, которую я любил, сделать ее бессмертной,
    а не сумевший сделать ее даже мало–мальски счастливой...

    — Здравствуйте, — скажет второй, — если когда–нибудь в дымный апрель
    выпив полбутылки мартини (или чего вы там пьете?)
    вы вдруг вспомните обо мне, затосковав о своей несбывшейся жизни, —
    НЕ СМЕЙТЕ ОТКРЫВАТЬ МОИ КНИГИ,
    НЕ СМЕЙТЕ ВОСКРЕШАТЬ МОЙ РАССЫПАННЫЙ ГОЛОС,
    НЕ НАДО БУДОРАЖИТЬ МОЙ ПРАХ.

    — Потому что я любил вас гораздо больше, чем вы меня, — скажет четвертый, —
    да и нужны вы мне были, гораздо больше, чем я был вам нужен,
    и поэтому я не буду вырывать у вас палочку победителя.
    (да и какой из меня теперь победитель?).

    6.
    ...Однако,
    так как на роль человека с трудной мужской судьбой претендую всё–таки я,
    то всё что останется мне — это выйти вперед,
    наклониться к людям (ближе других) и сказать:
    — Дорогие мои, бедные, добрые, полуживые...
    Все мы немного мертвы, все мы бессмертны и лживы.
    Так что постарайтесь жить — по возможности — радостно,
    будьте, пожалуйста, счастливы и ничего не бойтесь
    (кроме унижения, дряхлости и собачьей смерти,
    но и этого тоже не бойтесь).

    7.
    Потому что всех тех, кто не выдержал главную битву,
    кто остался в Париже, в больнице, в землянке, в стихах под Москвой,
    все равно соберут, как рассыпанную землянику,
    а потом унесут — на зеленых ладонях — домой.

    because poems don't grow up like decent children,
    but they sprout at night, between the legs,
    and only once are born in a century
    poet-fool, poet-father, poet-flower

    1.
    Yes, that's exactly it (and nothing else)
    my lingering spring has left, spitting with everyone,
    and came - finally - my long-awaited maturity.
    Just why did you beat so much yesterday, my sated sly heart,
    just what were you beating so hard as if you went crazy?

    ... I stand on the April mountain - in a stout military coat,
    I have four lives (in stock), I have a letter from you:
    “Hello,” you write to me, “I am seriously ill,
    And I have no life left. I have chemotherapy tomorrow.
    However, I will try to survive, I will fight.
    You - try to be happy.
    Live as joyfully as possible.
    And fear nothing. " - Well, I'm trying.

    2.
    Well so try - sweaty, resurrected, sick
    write this life line on torn paper
    (electronic, woody, green, heavenly, any)
    and for this I will be - like everyone else - grateful to you.

    How much happiness is around, how many strong people and animals! -
    ... here comes Anton Ochirov, here Kirill Medvedev chirps,
    and here is a man (warming himself on a hot stone), who for several years carried his voluntary guardhouse near me,
    with a broken back in childhood, he himself looks like a solar salamander,
    to my unchanging: "my poor boy",
    answering -
    "No, I'm happy" ...

    3.
    These people are in my head
    some are waist-deep in the ground, some are shoulder-deep in red grass,
    some on the top in death, some in their victory - without a trace.
    These people will not soon leave me forever.

    Well, those who missed their main everyday battle
    who stayed in Israel, Latvia, Poland, in the fields near Moscow,
    we'll take them too - like shot blueberries
    on the palms, on sunny trousers and skirts, - with you.

    4.
    ... We are standing on the April mountain - in stupid stupid coats,
    Olya, Nastya and Roma, and Petya and Sasha, and hell knows who:
    with a laptop, with a mobile, in a birch grove, a heavenly pillar,
    with a transparent beloved face thrown back to the sky
    (because all people - with beloved faces - are pillars to the sky).
    I will teach you all - to speak from Sparrow Mountain.

    five.
    Hello, one will say. - I'm the only one in this country
    defended poetry from humiliation,
    I'm finally ready to subscribe to what I was accused of:
    - Yes, this is not poetry,
    this is my living, so-and-so-old voice,
    promising the woman I loved to make her immortal,
    and not being able to make her even the slightest bit happy ...

    - Hello, - the second will say, - if sometime in a smoky April
    having drunk half a bottle of martini (or what are you drinking there?)
    you suddenly remember me, longing for your unfulfilled life, -
    DON'T DARE OPEN MY BOOKS,
    DON'T DARE RESURRECT MY SPOTTED VOICE,
    DON'T GET AWAY MY ASH.

    - Because I loved you much more than you loved me, - the fourth will say, -
    and I needed you, much more than you needed me,
    and therefore I will not snatch the winner's wand from you.
    (and which of me is the winner now?).

    6.
    ...However,
    since I still apply for the role of a person with a difficult male fate,
    then all that is left for me is to step forward
    lean towards people (closer than others) and say:
    - My dear, poor, kind, half-dead ...
    We are all a little dead, we are all immortal and deceitful.
    So try to live - if possible - joyfully,
    please be happy and don't be afraid of anything
    (except for humiliation, decrepitude and dog death,
    but don't be afraid of that either).

    7.
    Because all those who could not stand the main battle,
    who stayed in Paris, in a hospital, in a dugout, in poetry near Moscow,
    they will still pick them up like sprinkled strawberries,
    and then they will carry it - on green palms - home.

    Опрос: Верный ли текст песни?
    ДаНет