Света Текла равноапостолна,
Од девица првомученица,
Тело беше духу покорила,
Дух и тело Богу свемогућем,
Зато и њој све покорно беше:
Огањ страшни, и зверови љути,
И демони, и људски недузи
Све покорно вери и чистоти,
Све послушно светој невиности,
Невиности Христове невесте.
Није л' мајка благо превелико?
Шта је мајка – с Христом поређена?
И вереник од земље саздани
Прашина је пред славом Христовом.
И богатство и земна красота -
Сан пролазни и ветар крилати.
Једна стена само вечно стоји,
Времена се ни буре не боји,
То је женик Текле мученице,
То је Христос, цар над царевима.
Света Текло, Рајем обасјана,
Помоли се Христу Спаситељу,
И нас грешне од греха да спасе.
Saint Tekla the Apostle,
Of the virgins of the first martyrs,
The body was subdued to the spirit,
Spirit and body to God Almighty,
That is why everything was submissive to her:
Terrible fire, and angry beasts,
And demons, and human iniquities
All obedient to faith and purity,
All obedient to holy innocence,
The innocence of Christ's bride.
Isn't the mother a little too big?
What is a mother - compared to Christ?
And a betrothed made of earth
The dust is before the glory of Christ.
Both wealth and earthly beauty -
Dream passing and wind winged.
One rock just stands forever,
He is not afraid of the weather,
This is the bridegroom of the Tekla Martyr,
It is Christ, the king of kings.
Sveta Teklo, Paradise illuminated,
Pray to Christ the Savior,
And sin us from sin to save.
